/Drugovi i drugarice licemeri

Drugovi i drugarice licemeri

Kada bi morao da jednom pesmom opišem društvo u “Republici” Srbiji, bez razmišljanja bih izabrao pesmu Bijelog dugmeta “Drugovi i drugarice”. Pesma koja je našla svoje mesto na jednom od najboljih albuma ovog benda iz 1983. godine, pod nazivom “Uspavanka za Radmilu M.” Zašto baš ova pesma? Iako je pesma nastala 1983. godine, njenu poruku i sadržaj možemo primeniti i na današnje stanje u društvu. A tom stanju, možemo nadenuti ime, i to je – licemerje.

Pesma počinje malo izmenjenim biblijskim citatom koji glasi:

U početku bi nebo i zemlja i tama nad bezdanom,
Neka bude svjetlo!
I bi svjetlo!

Možda početak pesme zvuči kao izvrgavanje ruglu religije i Boga, zapravo nije tako i ovaj stih dobija svoj potpuni smisao tek na kraju pesme jer poslednja strofa zaokružuje pesmu u jednu skladnu celinu. Ali, doćićemo i do toga.

Prva strofa u pesmi glasi:

“Drugarice mamice, a gdje su vam ćerkice,
Eno ih po haustorima, ljube se sa mangupima,
Ali izlaz ima do devet, ja sam stroga i budna,
Ne brini kad dođe u devet,
Bit će već pet minuta trudna”

U samo nekoliko rečenica autor pesme postavlja neverovatno mnogo kompleksnih pitanja kao što su: Ko je napravio grešku u vaspitanju? Ko je odgovoran za ovakvo ponašanje omladine – društvo ili porodica, i gde se uopšte pravi granica u tome koliki uticaj i društvo i porodica imaju na pojedinca? Iako bi rešavanje ovih pitanja pomoglo u razumevanju problema, bez obzira na to, problem postoji, prisutan je u godini nastanka ove pesme, prisutan je danas i na našu nesreću biće prisutan i u budućnosti.

Zatim slede 2 stiha koji imaju ulogu refrena u pesmu:

“Zvona zvone, tope se maske
Zvona zvone, zvone, neki padaju u nesvijest”

Zašto “neki” padaju u nesvest kada se maske “otope”? Verovatno zato što smo toliko navikli na licemerje da nam je več neprirodno i neprijatno ako nismo ušuškani u predivne obmane. A ako se neka budala i odvaži da kaže:”Ej ljudi, pa znate nije baš tako kako mislite, ipak su stvari sranje” mi ćemo se brže bolje potruditi da ga osudimo, i da jedni drugima pružimo podršku u osudi “društveno neprihvatljivog” mišljenja, jer ipak mi sve znamo najbolje, i nema toga ko će tebi čitaoče reći šta je dobro za tebe, osim televizija naravno ili neki čika koji je stalno na televiziji.

Druga strofa je na neki način slična prvoj, ali sada su u fokusu tate i njihovi sinovi:

“Tatice mladići, gdje su vam sinčići
Tatine junačine smotale džointčine
Ali izlaz ima do deset,
Ja sam čovjek strog i prijek
Ne brini, u pet do deset već je tu,
Uozbiljio se, od večeras je na
Fiksu”

Prilično je jasna priča o “tatinim sinovima” i o njihovim sudbinama, pa da bi autor izbegao da postane subjektivan, ostavlja na čitaocu da protumači na svoj način ovu strofu.

Takođe, kao digresija između 2 velike strofe javlju se sledeći stihovi:

“Drugovi drugarice
Halo druže
Ni ja nisam ono
Za šta me pomalo drže”

Ne tako davno drugovi i drugarice, a danas smo “poštovana” i “uvažena” gospoda. Neverovatno je koliko se kolektivna svest promeni za veoma kratak vremenski period, ali eto, ljudi smo, sve ćemo pregrmeti i pretrpeti, pa i mišljenje i ideologiju ćemo promeniti ako treba. Ni mi (narod) nismo ono, za šta nas pomalo drže tj. zašta nas smatraju. A poznato je kako “elita” posmatra većinu…

Konačno, sam kraj pesme i strofa koja napokon daje objašnjenje pesme i upotpunjuje smisao poruke. Ponavljanje prve strofe daje cikličnu strukturu pesme i nakon toga slede 4 stiha koja u jako malo reči objašnjavaju čoveka kao biće i ceo njegov smisao:

“U početku bi nebo i zemlja
I tama nad bezdanom
Neka bude svjetlo
I bi svjetlo

I bi noć i bi dan
I dođe Bog i stvori sebe
I bi noć i drugi dan
Bog sebi stvori pticu rugalicu”

I dodje Bog i stvori sebe? Možda će te ovaj stih zbuniti dragi čitaoče (ili čitateljko, jer možeš biti šta god poželiš), ali ne daj se zavarati. Neki tvrde da ima Boga, drugi da nema Boga, treći ne znaju i neće da se bave time, tako da i tebi predlažem da stvari ne uzimaš zdravo za gotovo več preispitaj sve. Preispituj sve, fiziku i metafiziku, prirodno i natprirodno. Elem, dok nismo previše odmakli, valjalo bi završiti analizu pesme, jer ipak sve što je lepo ima kraj.

“I bi noć i drugi dan
Bog sebi stvori pticu rugalicu”

Ova misao je toliko genijalna da bi trebalo da stoji u sledećem izdanju Biblije, jer genijalnost ove misli je u jednostavnosti. Toliko jednostavno a toliko mnogo govori.

Potom reče Bog: da načinimo čoveka po svojemu obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.
Postanje 1:26

I Bog sebi stvori pticu rugalicu, i Bog stvori čoveka…

Danilo Kovačević