/Youtube Trending i zašto nemamo ukusa

Youtube Trending i zašto nemamo ukusa

Svaki narod ima onakvu političku vlast kakvu zaslužuje.                                                                                                                    Karl Marks

Već dovoljno izvikana izreka koju smo dovoljno puta čuli, ali da li je možemo primeniti i na muziku? Da li svaki narod ima muziku kakvu zaslužuje? Ako uzmemo Youtube kao merodavan sajt prema kojem ljudi u Srbiji formiraju ukus za muziku onda možemo da zaključimo da smo negde zajebali stvar. Kako smo došli do toga da su najslušanije pesme u Srbiji toliko primitivne, sa besmislenim naslovima i još besmislenijim tekstovima? Zapita li se iko ikada: Ko piše ova sranja?

Najpopularnije pesme imaju 3 motiva, a to su: alkohol, opasan lik i riba koju svi žele. I oni se vrte u krug, ako peva neki muškarac onda on traži devojku po gradu a ona čeka samo njega, a on sad ljubi druge koje mu ne znače ništa, pa se napio pa je na kraju nađe i svima super. A ako kojim slučajem peva neka devojka, onda je ona najpoželjnija u gradu (čitaj: Beogradu, jer iz nekog razloga “život u BEGEU je ludnica, samo splavovi samo diskoteke”) i onda ona njega zavodi. Takođe od nedavno javlja se još jedan novi motiv,koji se prema mojoj pretpostavci ovaplotio kada je nekim volšebnim načinom Stefan Đurić iliti Rasta postao poznat među mlađom populacijom, a taj motiv jeste nabrajanje poznatih brendova ili destinacija nasumičnim redom. I to je celokupna srpska muzika koja se prikazuje na Youtube Trendingu objašnjena u nekoliko rečenica. Neverovatno je koliku popularnost uživaju ti “umetnici” i njihove pesme. Činjenica koja još više fascinira jeste to da većinu ovih pesama proizvodi ista produkcija – IDJ videos. Možda su skontali na kojoj vrsti “muzike” mogu da zarade pa samo štancaju numere čisto da bi nešto objavili i zaradili?

S druge strane, mnogi pevači i pevačice, da bi ostavili utisak kako su moderni i kreativni, menjaju svoja imena u neskladnu mešavinu srpske azbuke i englskog alfabeta, tako da više nemamo ime Maja već Maya, Kaja postaje Kaya itd. Bendovi više nemaju klasična imena već skoro kao po formuli nazive formiraju prema nekoj stranoj reči koja “dobro zvuči” i dodatkom “band” (Tropico band, Fantastic band, Alegro band, Amadeus band i neverovatno mnogo drugih “bendova”).

Kada se desilo to da su nam najpoznatiji pevači/ce Saša Kovačević, Jala Brat, Buba Corelli (šta uopšte znači Buba Corelli?), Nikolija, DJANS X YOUNG PALK FEAT. MC STOJAN i ostali? Svi oni imaju milionske preglede u rekordnim rokovima, a to govori mnogo o nama kao društvu.

Iako su Turci proterani odavde pre 200 godina, njihov uticaj nece nikada prestati, pogotovo ne u muzici. Taj odvratni ritam i melodija koji predstavlja bolesnu mešavinu turskih motiva sa srpskom narodnom muzikom koji na kraju proizvodi sam kancer muzičke scene – TURBO FOLK. I ako u svemu tome neko pronalazi uživanje onda stvarno ne zaslužujemo ni bolju vlast, a ni bolju muziku.

Konačno, iako je autora previše opširna tema odvela u krajnosti, vratićemo se na temu, da bismo rešili problem ukusa. Pitanje je bilo “zašto nemamo ukusa?” To se teško da objasniti jer ipak ukus je dosta subjektivna stvar, ali i pored toga, negde možemo povući granicu i reći: “Ovo ne predstavlja dobar ukus”, a smatram da je to jedini način na koji možemo da mislio o novokomponovanim pevači(ca)ma i njihovoj muzici. To nije dobar ukus! Samo treba da budemo iskreni i priznamo sebi da smo pogrešili u određenom izboru.

Danas postoji toliko kvalitetnih pesama, pevača i bendova, samo se treba potruditi i pronaći ih, jer u ovakvoj situaciji gde smo ugušeni sadržajem niske kulturne prosvećenosti, moramo se sami izboriti za kulturu i kvalitetne numere. Zato izađite u klub u kojem se pušta “alternativa”, poslušajte preporuku prijatelja o nekom izvođaču ili pitajte za predlog, otiđite na razna muzička dešavanja i iskusite nove muzičke žanrove, jer to je jedini vid borbe protiv sistemski nametnutog izmeta koji nam serviraju u vidu Youtube Trending “popularnih pesama”.

Danilo Kovačević